Uvezla sam postove sa Blogger-a. Tu su tekstovi, ali ne i fotke!

Pa…

Valjda tako mora.

Za fotke se onda mora ici na stari blog. Tamo je adresa desno, medju linkovima.

Za naslov slike, misom na sliku, stav mirno i sacekati malo.

Za uvecanje slike, kliknite na istu, pa back da se vratite nazad na blog.

Ili ti Mimi kuce. Nase kuce.

Nismo ocekivali tu prinovu, ali sad sta je tu je. Bora ju je pre dve nedelje, u po noci nasao u ulazu zgrade. Promrzlu i dehidriranu, kako nam je sledeci dan rekao veterinar. I da je stara oko 6 (sada vec 8 nedelja). Iskrena da budem nije mi se bas dopala, ima dugacke noge, a ja obozavam jazavicare, ali nismo imali srca da je ujutru izbacimo. Da je damo malo teze. Ko bi i hteo mesanca, kad svi misle da ako uzmu psa sa pedigreom, da i oni dobijaju isti. Da nam se sad i javi neko, ne bi smo je nikad dali, vec nam je prirasla srcu.

Ma, ok je ona. Mnogo mi je slatka, ali i nenormalna, jer kad planira da spava, obavezno odvuce, jednu od nasih papuca sa sobom i legne na nju. Izgleda da joj se svidja taj vonj.

Trenutno je ucim gde da piski’n'kaki, ali jos nije ukapirala ovo prvo. Kazu da to varira od kuce do kuce, ali da ce na kraju nauciti. Do tada cu ja odlepiti i navuci se na Asepsol.

Vuk ju je super prihvatio. Nije bilo problema, jer kod babe i dede ima vec 2 kuce i 1 macu. Uglavnom se jure po kuci, a kada je Vuk mazi, bolje receno gnjavi, Vuk obavezno ispusta neke zvuke, koji najvise podsecaju na lavez. Mozda, nisam bas sigurna.

Inace, slabo stojim sa novim fotkama beba. Nijedna nije mirna ispred objektiva, obe pokusavaju da scape aparat, tako da vecinom imam slike Vukovog nosa ili ruke i Mimine njuske. Valjda cu naci par pristojnih. Ako jesam, videcete ih pre ovog posta.

…Daj mi spokojnost da prihvatim
stvari koje ne mogu da promenim, hrabrost da promenim stvari koje ne mogu prihvatiti, i mudrost da to dvoje razlikujem…

U prevodu:

…Pomozi mi da pazim na noge na koje stajem danas, pošto iste mogu biti povezane na guzicu koju ću možda sutra morati da ljubim.

I pomozi da se setim…
Kada imam zaista loš dan i ljudi se trude da me zahebavaju,
da je potrebno upotrebiti 42 mišića da bi se namrštio, a samo 4 da bi im pokazao srednji prst i rekao im da mi pohuše i da se teraju u 3 lepe materine!

Amin.

By Reinhold Neibuhr & Nepoznati Autor

Prilagodila-ja

Ili ti: Kad cute, znaj da prave neku stetu.

Bila mi juce na kafi bas drugarica, koja mi je jedanput u sali to rekla. Salu na stranu, u pravu je. Dokazano dva puta, a drugog puta bijase:

Pijemo mi kafu u trpezariji, a Vuk sedi 2 metra dalje u u ogradici, igra se i cuti! Okrecem se ka njemu i vidim da je musav, nesto zvace. Pomislim da je negde ustekao parce plazme,i odem da mu je oduzmem. Kad ono, komadici duvana oko usta, a u ruci mu pola cigarete. Gde je filter? Nema filtera! Odakle mu cigareta? Ostace misterija.

Cisto da se zna. Mi ne pusimo, naravno oko Vuka, trujemo samo sebe, a pribor drzimo u kuhinji, na polici, povisoko. Napravili smo i kutak za pus-pauzu kod vrata od kuhinjske terase, sto ga izoluje i od dima i od hladnoce.

Dobro, steta je ucinjena. Sta sad? Znam da je nikotin otrovan. Samo, posle koliko pojedenih cigareta? U panici, umesto pedijatra, okrenem svog ginekologa. Zena se valja od smeha. Kaze: ” Njemu daj mleko, a ti ostavi cigare.” :/

Dobro, znam da klinci probaju sve i svasta. Ja sam obozavala da jedem gumice teglare, kao mala, ali ukus duvana?! Bas mu se svideo, jer mu bas bilo krivo, kad nije bilo vise.

Cekala sam do jutros da se u peleni pojavi filter. Gde je filter? Nema fitera…

Verovatnoća da Vuk nasledi plave oči je nešto malo %, a u našem slučaju je bila 100%.

Još nešto…Vuk je imao šanse ovako da izgleda.

Podseca me, btw na sliku bebca sa bakine kutije za brašno (pošto su izjeli kilogram ratluka, originalno upakovan u istu).

Poigrajte se i vi, ako verujete internet geneticarima ili vidite neku sličnost izmedju virtuelnog Vuka i onog pravog.

Na sajtu: http://makemebabies.com.

Činjenično stanje:

A verovatnoće za okice su sledeće, mada mislim da tabela baš i nije neka, jer nisu uzeli u obzir još 3 generacije unazad.

Vuk je inače, ovih dana na babinom&dedinom reonu, da bih ja spremala ispit. Za danas je dosta učenja, i u naletu dosade sam, čačkala internet i na ovu temu. Ništa zaista vredno pomena, ali ipak zanimljivo. Što onda i vi malo da ne, dangubite.

Ovaj post se nalazi i na blogger-u, ali kao potencijalni sanitarac, sa profesionalnom deformacijom, nepostojeće profesije, ne mogu dopustiti da ovaj post ne pročita što više ljudi.

Elem.

Naišla sam juče u jednoj prodavnici na 2 modela zabranjenih igračaka, od kojih jedan čak sadrzi formaldehid! I nisam mogla, a da se ne zapitam, da li je to propust ili se radi o trovačnici u centru Beograda. Ranije sam pisala da se na Bebcu nalaze spiskovi opasnih igračaka, ali šta se dešava sa drugim proizvodima, gde da nađem informacije?

Našla sam ovde/look here!

Čega sve tu nema, počev od donjeg veša, do Fiat Brava, tj od toksičnih, kancerogenih, mutagenih sastojaka, preko povreda i elektro šokova. Od svega toga su stanovnici EU, kako, tako zašticeni, mi nismo.

Inače, radnju sam prijavila sanitarcima, na užas mojih bližnjih. Nisu znali da sam drukara…

Državna sluzba i tome slično. Srpski san.

Cenjeno zanimanje, skroman doprinos radu, pristojna plata, prijava na pun iznos plate, zagarantovan odmor i bolovanje.

E sad, kako se zaposliti u nekom ministarstvu, sveže privatnoj banci ili nekoj ne vladinoj-vladinoj organizaciji? Znanje jezika, dobar prosek, dobre deje, realizovani srodni projekti, teznja za inovacijama su uslov? Ne? Potrebno je zavrsiti privatan “fakultet” i imati secernog ili pravog tatu i ostalu blizu rodbinu, vec uvaljene u tom sektoru.

Scena pre x godina: Jedan od pripadnika elite, jedne beogradske gimnazije odgovara na profesorova pitanja. Znao, ne znao, ali uvek sa prezrivim izrazom lica, prima k znanju da je dobio vrlo dobru, odlicnu ocenu. Cula sam, inace, da su 5ice u toj gimnaziji davane i za bocicu Chanel 5…

Van nastavne aktivnosti te ekipice su bile: kafica u centru i Chivas na splavu (ko jos kod nas trazi licne karte).

Scena pre dve godine: Sajam vina u Hyatt-u. Isti momak sa jos jednim deckom iz razreda zalepio se za štand Louis Max-a, jedinog francuskog izlagača tada, sa losim vinima, btw. Međutim čulo se čak i u tatinom selu da su francuska vina dobra.  E, pa nisu sva, većina i nije! Još se i doterali frajeri za tu priliku, u stilu Žike Seljaka.

Scena jučerašnja: Čekam dragog u centru, kad pored mene progmiže pravi, pravcati metroseksualac. Kao sto ne mogu da skinem pogled sa nečeg lepog, isto tako ne mogu i sa nečeg odvratnog. Usko tamno sivo odelo, svilena šulja, špicaste cipele i da bude još odvratnije svileno maramče oko vrata. Grozim se tako i provalih, ko se krije ispod te kombinacije. Ranije pominjani školski “drug”. Vidim da nosi i aktentaschen, vreme 17 i par minuta, znaci vraća se sa posla. Sto znaci dalje, da je tata uspeo da ga ubaci u Ministarstvo. Nista čudno, kome će da pomogne, ako neće svom sinu?! Mislim, treba ipak plaćati stilistu.

Kakvi kadrovi, takva i Država,  a takvo i “građansko” društvo. Samo se pitam koliko će još vode, morati da proteče, dok se taj šljam ne ispere i ne dovedu pravi ljudi za pravu Državu?

5minuta kasnije: Uhhh,grrrr, ovaj blogger!!!